Песма без имена

И дошли дани тегобни, мучни,

За љубав, мисли, за жеље моје —

К'о мутни, модри облаци тучни

За небо, светлост и плаве боје.

За муке, грехе, невољу, мене,

Они су знанци одавно стари;

У друштву с њима гаси се, вене

Понос и полет, младост и чари.

Болесне, бледе, поспале тако

Нада и вера, и бол утрн'о;

У мраку овом види се пак'о,

Човек у њему, живот у црно.

И дошли дани тегобни, мучни,

За љубав, мисли, за жеље моје —

К'о мутни, модри облаци тучни

За небо, светлост и плаве боје.

1904.