Госпођици Р. Г.
Оче, ево опет мене.
Твоја цура тражи тебе:
Сад је болна, нагло вене:
Не познаје данас себе.
Откад нисам била овде!
Светло цвеће већ мраз дене!
Ја сам једва дошла довде.
Твоја цура нагло вене.
Хтела сам ти рећи само...
Ах, ал' суза гуши, дави!
Како ти је, оче, тамо?
Твоју цуру што остави?
А она те тако воли;
Али много, много страда.
Ни Богу се сад не моли.
Нема чему да се нада.
Ах, вечно бих била с тобом!
Је л' да и сад тражиш мене?
Срећа ми је с твојим гробом;
Твоја цура нагло вене.
