Једна
песма стара, од мога рођења,
Иде кроз крв
моју, кроз ноћ и кроз зоре;
Моја песма
бола, који се не мења,
Уз године
брзе и часове споре,
Преко смеха,
плача,
Корача,
корача.
Једна суза
лепа, као осмех бајке,
Као цвет од
сребра у заспалој коси;
Моја суза
тешка, као сандук мајке,
Као младост
коју крст до крста носи,
Из умрлог
јада
У дубину
пада.
Једна снага
снова, из дугих шапата,
Из очију,
звезда и говора струне;
Моја снага
среће, која ми је дата
Као накит
бола, као украс круне,
С љубављу сиротом
Залази
животом.
Једна жеђ
живота, у мраку страдања,
И душу, и
срце, и спокојство упи;
Моја жеђ
лепоте, смисао надања,
Место старих
звезда млада тела купи,
Тела млада,
нова;
Уместо
покрова.
Један дух
предања, део мога бића,
Сваку моју
мис'о и страст сваку мучи;
Дух моје
судбине, к'о песма открића,
На свакоме
месту о свемиру учи:
Носи моје
дане
На крило
нирване.
1914.
