Једна
стара радост! Скупили се мали,
Сви ситни и
ниски, подигнути злобом,
Пред страхом
што иде, нагло, као вали
Једне моћне
снаге коју зваху робом.
Племе црних
слугу и скупих ћирица —
Дрхти пред
протестом што век овај носи,
Свет савести
глуве искривио лица
Пред питањем
кобним:“ Шта ћеш овде?
Ко си?”
“Шта ћеш
овде, ко си, узданицо смрада,
Гомило
бакшиша и колевко блата!
Бог сакатих
данас престао да влада
Овом земљом
плача и веселог рата!”
И потмуо јаук
богатих пандура
Шиба ваздух
страстан... а дан црвен тече.
И пропада
видик нараштаја штура
У радостан
одмор, у мирисно вече.
Једна стара
радост! Добро труну мали,
Сви ситни и
ниски једним пустим гробом,
Ал' страх
даље иде, нагло, као вали
Једне моћне
снаге што је зваху робом.
Дух заветне
мисли и вековних снова,
Као труба
правде цео народ зове:
И огромна
буна огромних окова
Црта нову
карту, пише дане нове.
О, како је
дивно то доба прегнућа,
Историја кад
се ствара пред очима!
Сваки сат се
види као пожар кућа
И духове
слава плени и отима.
Једна стара
радост! Зора новог дана!
То сједињен
народ гледа сунце смело.
Преко гробља
малих и гробља тирана
Он је довршио
своје свето дело.
1912.
