уторак, 6. новембар 2012.

Поента

Једва чекам вече да и мени сване
Јер ја немам дана. К'о пустаром песак
Мисли, зраци пали у сјај, ледни блесак,
И види се живот, зима к'о две ране.

Младост и све цвеће створи се пред оком.
Ја осећам из њих како бол се вије:
Замириса уздах из оног што није,
Што остаје, труне, у сну у дубоком.

Ал' земљи ће сунце весело да гране,
Мај ће ведар ићи, пробудиће гору:
Њој промена носи пролеће и зору;
Једва чекам вече да и мени сване.

1904.