На
корзоу јуче тек је вече пало,
Немарно и
мирно шетао сам тако;
Дан је с
нешто влаге — оно света мало
Модерно је
ишло — мувало се јако.
У пролазу
ђаче познато ми, смерно,
С осмехом на
лицу, у респекту многом,
Правећи
гримасе, к'о псетанце верно,
Дубоко се
јави шеширом и ногом.
Ја окренух
главу. Јер и на шта крити!
У том часу
спазих с оне друге стране
Где са
друштвом својим шетала си и ти:
Реверанс ти
дадох без икакве мане.
На корзоу,
дакле, у респекту многом —
Са оним
осмехом — угодним за жене,
Ја се теби
јавих цилиндром и ногом,
Али примих
малер — ти не спази мене.
1904.
