Да се
поклоним пред вама, јунаци,
Што сад
носите штапове и штаке:
Новоме добу
ви сте светли зраци,
К'о многи
живи, као многе раке.
Да се
поклонимо одано и смерно
Пред вама,
што сте ране без лека
Примили на се
к'о знамење верно
Истинске
службе, пробуђеног века.
Да се
поклоним пред вама, што сада
На сваки
корак брижљиво пазите:
Ту скоро царство
згазили сте, мада
Сад мали
поток са муком газите.
Пошли сте у
рат и здрави и смели,
И оставили
куће и гајеве:
На путу своме
победе сте срели
И оживели
прастаре змајеве.
Пошли сте у
рат са ножем и пушком
На нож и
пушку два зликовца стара,
И у два марша
својом снагом мушком
Народ сте
спасли мрака и Татара.
Пошли сте у
рат, поносити, скромни,
Без много
“ура!”, ал' храбри и прости;
Дошли сте
кући ломни, много ломни,
Носећи земље
и сломљене кости.
Плету се
венци за јунаке многе,
Дижу се
ситни, устају незвани;
Али ви,
дивни, без руке и ноге,
Бићете наши јунаци незнани.