Долазите
данас уз добоше, трубе,
Као кад сте
пошли за слободу брата,
Само што вас
сада венци славе љубе,
И што
долазите из два срећна рата.
Ваша жарка
љубав и витешке груди
Донеле су
веру и времена боља,
Велика и
светла, без страха и студи,
И испуњен
завет са Косова поља.
Кроз топовску
рику и дим од пушака
Подигла се
најзад царевина стара.
Ви сте све
постигли. Сад нема Турака,
Нема ни
Сливнице, ни беса Бугара.
У име слободе
и вечног морала,
На које
чекаху пет дугих столећа,
Ви сте своју
браћу опростили зала,
Пробудили
земље и нова пролећа.
Вароши и
воде, престонице давне,
И знаке
предака донели сте данас,
За нове редове
историје славне,
За покрете
нове што чекају на нас.
Долазите нама
уз добоше, трубе,
Као кад сте
пошли за слободу брата,
Само што вас
сада венци славе љубе,
И што
долазите из два срећна рата,
Што Београд
цео са радошћу грли
Вас, децу
Србије, понос неумрли.
