И ми нисмо
више
И нећемо бити
оно што смо били.
Све тише и
тише
Подносимо
дане,
Овај видик
сунца и магле и кипте.
Ту су руже
знане
И промена
иста,
Само наше
песме већ су по'абане.
Данас нам не
блиста
Као некад,
пређе,
Победа и
љубав и будућност чиста.
Дошли смо до међе.
Још једино
јава
Сећа нас на
доба све блеђе и блеђе.
Светлост,
боја плава
Сад су израз
неба
У коме се
тужно и уморно спава.
Нама сад не
треба
Загрљај и
цвеће,
Да украси
младост, сумњу поколеба.
Нама доћи
неће
Снови што се
крију,
Забуна живота
коју крв покреће.
К'о хаљину
чију,
Меку и у
свили,
Носили смо
прошлост као срећу свију.
Прошли су
априли.
И сузе се
лију
Што ми нисмо
оно што смо некад били.
