Када
буде легло поколење моје
С њим ћу и ја
лећи на крило Вардара,
Под
пространим небом отаџбине своје,
У одблеску
душе великог ратара.
И ми ћемо
лећи у косовске снове,
Између цркава
и старих џамија,
Народних
песама и слободе нове,
Двоглавих
орлова и црних шамија.
И ми ћемо
лећи лицем према Богу,
Са тријумфом
правде над балканским звером,
У могилу дугу
и у сузу многу,
Али с
обновљеном љубављу и вером.
И док нашу
децу освајали буду
Историја нова
и слободе звуци,
Сећање на
срамног и кажњеног Јуду,
Ми ћемо
спавати са крином у руци.
Са крином у
руци чекаћемо тада
У одмору
своме, после тешке жетве,
Нов, велики
појас: да још једном пада
На радост
Миљацке, Драве и Неретве.
