Ходи.
Остави све што је за нама.
Нека наш
сусрет покрије минуте,
Велике мисли
по којима ћуте,
Где живот иде
к'о јесен гранама.
Поноћ и сунце
одјек су менама.
Заволи себе
кроз несреће круте
И мене с
њима. Нек лепоти путе
Покаже
младост док је још са нама.
Осмехом душу
и ране заклони.
Запали чула.
Нека срце тако
Пређе у усне
к'о ветар у звуке.
Нек тренут
овај и бол што нас гони
Расклопи небо
и утули пак'о:
Пољубац, к'о
смрт, не види јауке.